Kako pronaći posao i napredovati u karijeri: Šmekerski pristup

Piše: Miloš Zorica

Generalno u životu il’ si šmeker il’ nisi. Ako te ova konstatacija nervira, čini ti se nepravednom, ne ispunjava tvoja očekivanja od sveta i života, misliš da nisi dobio ono što ti pripada, jebi ga, više sreće u narednoj reinkarnaciji ili uradi upgrade mooda, čuke i mozga.

posao2

Znam, završio si Management Higijene na SmutiPaProspi Univerzitetu. Svet ne prepoznaje kakva dobra glavna baba sera (Chief Restroom Officer) bi bio. Nepravda! To ima samo na Balkanu!
Nakon što si završio taj teški smer na već pomenutoj školi neverovatnog renomea (kako na Novom Zelandu kažu “World famous in New Zealand”) možda bolje pred samu pomisao na upis, razmisli ima li to smisla. Čak i u USA, koja je ekonomski svetlosnim godinama ispred naših krajeva, klinci koji su završili neke besmislene fakultete nemaju posao a imaju ogromne dugove za studentske kredite. Pri tom, ionako ćeš sve što ti treba u poslu naučiti na razne druge načine van škole a jedino pravo obrazovanje je samoobrazovanje. U današnje vreme ako si neobrazovan, to je tvoj lični izbor. Fakultet jeste plus i nije ga loše imati, ali nije ni preduslov ni garancija za bilo šta. Obrazovanje je neophodno! Modularno obrazovanje, sposobnost analiziranja i kritičkog razmišljanja, kao i veština usvajanja novih znanja će te daleko dovesti!

Posao kojim ćeš se baviti mora da ispunjava nekoliko uslova

Da je tražen. Naravno, neki poslovi koji su bili traženi više nisu i trend ne treba da ti bude vodilja u dugoročnom planiranju, ali ako uzjašeš talas na vreme i pri tom znaš kad je vreme da se povučeš, trendovi su super. Mada, bolje je uspostavljati iste nego ih pratiti. Posao koji radiš mora da rešava stvarne probleme stvarnih ljudi i/ili firmi u stvarnom svetu. Smislenost svega što radiš u životu kao i tvog samog života testiraj pitajući se ko bi sve plakao za tobom. Posao koji radiš poželjno je da ne zahteva ogromnu infrastrukturu, da nije ograničen kompleksnim sistemom licenciranja i poželjno da je nešto što možeš raditi u bilo kom kraju sveta. Upravo je to razlog zašto sam obišao dobar deo sveta i što mogu relativno lagano da se preselim s jednog mesta na drugo. Takođe, prednost je mnogo lakše započinjanje vlastitog biznisa ili prosto mogućnost freelance rada.

Kako pronaći posao?

Ukoliko hoćeš da se iscimaš fizički, mentalno ili oboje, posla i te kako ima! A ima i love! Naravno, ti bi da obučeš odelo, kravatu, metneš sunčane naočare, jedeš fancy klopu, piješ one pederske (naravno, ništa protiv gay ekipe) kafe bez kofeina, blejiš u iPad i iPhone, praviš se važan i da keva bude ponosna na tvoj “uspeh”. A i ribice da impresioniraš.
Naravno, nećeš da budeš auto mehaničar,  stolar, održavaš rashladne uređaje ili daleko bilo da ideš da radiš na naftnu platformu negde u sred ničega u Preriji, Sibiru, Patagoniji ili Arabiji. To što ima love i što nećeš biti bez posla je nebitno. Biti majstor je retardirano. Kreteni, nisu išli u neku školu za koju su njihovi roditelji prodali sve parne organe da bi platili školarinu, pa da posle “čekaju posao” nekoliko godina!
Logično, nećeš ti ni mentalno da se naprežeš. Inače bi mogao da se baviš recimo programiranjem, prevođenjem, administracijom servera, finansijama (ako već upišeš Ekonomiju ili neku poslovnu školu, jedino što vredi tamo učiti su finansije) ili nečim sličnim.
Zapravo, najbolje bi bilo da odma’ postaneš CEO (vel’ki babo, direktor direktora) recimo HSBC Bank!

Nemaš vezu pa nemaš posao?

posao

Da! Ali, veze se uspostavljaju, održavaju, proširuju, prekidaju stare, uspostavljaju nove. Malo dobrih radnih mesta i u mnogo razvijenijim delovima sveta od Balkana se popunjava preko konkursa. Koga znaš je često jednako bitno kao i šta znaš. Ljudi su socijalna bića a ne mašine i socijalne veštine su jako bitne na putu do uspeha u poslu, kao i za lični rast, razvoj i kvalitet života uopšteno. Idi među ljude, upoznaj se, kontaktiraj, budi im zanimljiv i kao ličnost i svojim sposobnostima, prati šta se dešava u poslu. Nije pravedno? Trebalo bi da se gledaju samo veštine vezane za posao i ocene u školi! Možda, u nekom dehumaniziranom svetu iz vlažnih snova nekog tehnokrate. Ovde (Planeta Zemlja) i sada (21. vek), ne. Kada angažujem nekog da radi za mene, nakon što utvrdim da traženi posao ili zna obavljati ili može brzo naučiti, radim svojevrstan test ličnosti. Ako si antisocijalna dileja i fach idiot koji ne vidi dalje od svog posla a pri tom si operisan od kreativnosti, pomoći ti nema. Ako nešto u poslu ne znaš, naučićeš. Imao sam poprilično uspešan call center, u kom sam čak žestoko uzdrmao učmalu atmosferu u toj industriji. Moje i iskustvo mog partnera s call centrima je bilo minimalno. Ja sam bio više puta u raznim call centrima totalno desetim poslom, dok je on u jednom radio 20 dana kao student. U tom poslu sam delom i danas, ali više kao “tihi partner”. Znači, sve se nauči. Moj već spomenuti test ličnosti za kandidate za posao deluje više kao opušteni razgovor, ali to je pravi test. Prosto, ljudi se spreme i nauče napamet sve savete sa sajtova za zapošljavanje. Bitno mi je koje knjige, filmove, stripove i muziku voli, koje strane jezike govori, gde je putovao i živeo van rodnog mesta, kako se snađe s odgovorima na neka pitanja logičkog tipa. Radoznalost, otvorenost, želja za novim, se projektuju na svim planovima u životu, pa tako i na poslovnom. Baš kao što ni jedan pravi talent ne dolazi sam, nego u pratnji još nekoliko talenata. Jednom Kanađaninu sam dao jedan posao prosto zato što su me oduševile njegove fotografije Hrvatske! Posao nije imao veze s fotografijom, nego prodajom. Tip ne samo što je bio fantastičan izbor, nego smo radi njegovog znanja u nečem dosta specifičnom dobili jednog odličnog klijenta!

Imaš savršeno upeglan CV?

Do jaja, moj si idol! Ja nemam nikakav! Takođe, nikad ne gledam kad mi neko pošalje CV. Za pisce, dizajnere, programere, tražim da vidim šta su radili. Za prodaju, popričam i test ličnosti. Mnogo više vredi da pišeš blog o stvarima koje radiš, da objavljuješ članke, da učestvuješ na relevantnim događajima i da budeš aktivan u zajednici.

Besomučno ostavljaš svoj CV po sajtovima za posao? Nada umire poslednja! Mnogo bi bilo smislenije da posao tražiš među ljudima koje poznaješ kao i ljudima koje oni poznaju. Takođe, prati forume i mailing liste vezane za tvoj posao. Često ljudi traže kandidate za posao baš tamo. Ukoliko si uradio domaći i aktivan si u zajednici, to ti je veliki plus a možda te i direktno pozovu. Oglase za posao ostavi za noć ili rano jutro, za vreme kad ne možeš da tražiš posao proaktivno, da širiš i i održavaš svoju mrežu kontakata. Neka ti oglasi za posao budu više da opipaš puls tržišta. Šta se traži, ko traži, koliko plaćaju.

To što te je riba koja te je intervjuisala otkantala ne znači da nisi savršeno naučio sve one besmislene savete sa sajtova. Još manje znači da si bezvredan. Prosto, možda se zoveš kao njen bivši frajer koji ju je odjebao jer se zaljubio u nekog travestita. Možda ličiš na tipa koji je drkao ispred školskog dvorišta dok su ona i drugarice radile fizičko.
Intervjue za posao koristi za uspostavljanje kontakata, opipavanje pulsa tržišta i posmatranje opšteg stanja u biznisu. Idi čak i onda kad aktivno ne tražiš posao!

Vrediš a svet još nije prepoznao tvoju vrednost? Sramota! Čisto da ti kažem, svet zabole za tebe. Delom je, naravno, krivo i vaspitanje. Učen si da nije lepo isticati se i da se držiš “zlatne sredine”. Šta je “zlatna sredina”, ne znam. Znam za zlatni presek, ali on s ovim nema veze. Zato te svet i ne primeti! Moraš da se boriš za svoje mesto pod Suncem i moraš biti neko kog će ljudi pamtiti i primećivati.

Trudi se da budeš od koristi drugima čak i kad nemaš direktni interes. Uzimanje i davanje u životu su tesno povezani. Više puta sam baš zato dobijao razne tezge i ulazio u razne poslove. Ako ništa, proširićeš svoju mrežu kontakata.

Prošao si sve i napokon našao posao!?

Sad se zavališ, čekaš zlatni sat za 25 godina staža, ideš na letovanje i zimovanje, čekaš polako penziju. Naravno, zajebavam te. Jedan posao, jedna firma, uglavnom pripada prošlosti. Prednosti i mana ima podjedjako i ono što je nekom mana, drugom je prednost, kao i obratno. No, šta je tu je i hajde da vidimo kako da iskoristimo najbolje. Prvo, firma nije vlasnik tebe! Postavi se kao preduzetnik. Preduzetnik nije nužno neko ko ima firmu i zapošljava druge. Preduzetnik je prvenstveno stvar mentaliteta, pogleda, pristupa i proaktivnosti. I’m not a businessman. I’m a business, man. Bilo da je u pitanju firma u kojoj radiš ili klijent kog imaš u freelance poslu ili klijenti i kupci tvoje firme, tretiraj ih sve baš kao kupce onoga što nudiš. Takođe, budi uvek otvoren za nove mogućnosti. Napredak nije nužno samo penjanje uz hijerarhijske stepenice i čekanje unapređenja nakon što su se ispunili određeni uslovi. To može biti promena firme, grada ili zemlje, promena industrije, kao i kompletna promena zanimanja.

Nemaš “posao u struci”? Struka ti je onaj posao koji obavljaš savesno i profesionalno i za koji te plaćaju. Sve druge definicije su besmislene. Ukoliko pod time zaista misliš na posao za koji si išao u školu, možda čak i radio a pri tom se pronašao u tome, opet nije frka. Možeš da radiš nešto drugo a dotle smišljaš i realizuješ plan za ostvarivanje zadatog cilja. Pri tom, nikad ne znaš kog ćeš sresti i koje mogućnosti će ti se otvoriti na tom putu.

Čuda se dešavaju van zone komfora!

posao3

Komformizam rađa idiotizam! Stegni muda i izađi iz čaure, rutine, dosadne svakodnevice, zone komfora i sveta u kom je sve predvidivo. Otvoriće ti se mogućnosti o kojima sad ni ne sanjaš a pri tom dobro zezanje je zagarantovano! Kad si uljuljkan u nekom velikom sistemu, polako otupiš. Onda dobijanje otkaza bude veliki problem jer uopšte nisi u toku s dešavanjima van tvog sveta.

Prekvalifikaciju mnogi ljudi na našim prostorima doživljavaju kao svojevrstan poraz! Ne vidim baš nikakav poraz u sticanju dodatnih znanja i veština, ma o čemu da se radilo. Možeš posle da radiš nešto što baš objedinjuje tvoja šarolika znanja i veštine i čini te jedinstvenim. Svakako ćeš proširiti vidike, videti i naučiti nešto novo, upoznati neke nove ljude, neke nove načine razmišljanja.

Mi zaista ne znamo kako će se u budućnosti složiti sada naizgled nespojivo. Upravo ključ i jeste u spajanju nespojivog i eklekticizmu!

Otvorite se, rizikujte, izađite iz zone komfora, neprestano radite na sebi, budite sposobni da uočite mogućnosti gde ih drugi ne vide ili gde drugi vide prepreke, budite radoznali, učite – igrajte se, ljudi!

Podeli sa prijateljima: