Bolest u trendu: Internet zavisnost

Novembar je mesec posvećen borbi protiv bolesti zavisnosti. Posle narkomanije, alkoholizma i kocke, sledeća na listi je “new age” bolest – zavisnost od interneta.  Odrasli ljudi nedeljno provedu više od 50 sati ispred kompjutera, a prosečan školarac do završene srednje škole čak 22.000 sati! Sve “popularnija” među mlađim auditorijumom, ova zavisnost, počinje da pleni sve više, a njene posledice, uopšte nisu zanemarive.

Razgovarali smo sa psihološkim savetnikom Milanom Radovanovićem koji se svakodnevno susreće sa ovom problematikom:

  • Kada je počeo da se javlja ovaj problem kod nas?

Od 2006. sve više ljudi traži stručnu pomoć u rešavanju ovog problema. Ova, izuzetno rasprostranjena zavisnost, ide rame uz rame uz tzv. “tradicionalne zavisnosti”. Kod ovog tipa bolesti, najčešće je u pitanju zavisnost od video igara i to naručito MMORPG igara tipa WOW (World of Warcraft), LOL (League of Legends), HON i sl. No, poslednjih par godina naglo je eskalirala i zavisnost od društvenih mreža (twitter, facebook).

  • Koliko je ova bolest zastupljena kod osoba mlađih od 18 god?

Prilično, oni predstavljaju i najugroženiju kategoriju. Oni su maltene od svog rođenja aktivni u upotrebi  interneta i izloženi su svim njegovim kako pozitivnim tako i negativnim uticajima.

 

  • Koji su alarmantni znaci koji nam ukazuju da neko ima problem?

Na prvom mestu povećanje broja sati koje se provodi na internetu, zatim nemogućnost kontrole upotrebe interneta, i na kraju postojanje posledica bilo koje vrste (psihološke, porodične, fizičke, vezane za školu, posao, prijatelje …). Čim neko koristi računar više od 1/3 svog slobodnog vremena, to već spada u patologiju. Prvi fizički znaci su koji se mogu javiti su peckanje i crvenilo očiju, bolovi u leđima i mišićima, gojaznost ili pak neuhranjenost. Ovaj tip zavisnika, (kao i narkomani, alkoholičari), ne vodi zdrav život i ne vodi računa o tome šta jede ili pije. Takođe, verbalna komunikacija kod internet zavisnika svedena je na minimum.

  • Koji su najteži slučajevi sa kojima ste  se  susretali?

Imao sam pacijente koji su postali potpuno asocijalni i doveli sebe do krajnjih granica iscpljenosti kao što je jedan mladić uradio nakon 37 sati provedenih ispred računara. Jedan pacijent nije izlazio iz stana par godina, drugi je dobio otkaz na poslu i razveo se. Deca obično postepeno počnu da popuštaju u školi, a kasnije ugroze i celu školsku godinu.

  • Postoje li posebne metode lečnja?

Svaki tretman lečenja ove vrste bolesti traje  najmanje godinu dana. Kod mladih obično to traje i duže od jedne godine, to je individualno.  U pitanju su specijalizovani tretmani zasnovani na psihoterapiji i psihološkom savetovanju.  Tretman u našem savetovalištu je zasnovan na postulatima Transakcione analize. Internet zavisnost za razliku od ostalih tretmana zavisnosti ima jednu specifičnost, a to je da zavisnik u toku tretmana može da koristi internet, ali ne i problematični sadržaj. Tako da kod tretmana zavisnosti od video igara, osoba može da koristi internet, ali ne može da igra video igre i sl..

  • Kako da preduhitrimo ovu bolest?

Kod mlađe populacije, roditelji su najvažniji i oni moraju imati svest o sopstvenom modelu ponašanja. Naravno, neophodno je i da se aktivno uključe u život svoje dece i da postave  jasne  granice  u ponašanju i one vezane za samu upotrebu računara. Odrasli, moraju sami sebe da ograniče. Napravite dogovor sa svojim ukućanima ili sa samim sobom da na određene  sajtove  nećete  ići svakog dana  ili se dva dana potpuno odreknite računara ukoliko vam posao to dozvoljava. Ali, bitno je da zaista želite da nešto promenite jer “ko hoće, nađe način a ko neće, nađe razlog”.Ovde je takođe bitno da za to vreme ne zamenite računar televizijom.

Danas je većini ljudi posao prilično povezan sa korišćenjem interneta i od toga ne možemo pobeći. Ali ono što možemo da učinimo je da pozovemo prijatelje za vikend telefonom (ne preko facebooka) i odemo sa njima na sok negde u prirodu i uživo se ispričamo umesto da chat-ujemo satima i lepimo im slike na wall jer su i zaboravili kako izgledamo.

*Naslovna fotografija: Miloš Jakšić

Oceni ovaj članak!
Sjajno (10) Onako (1) Dosadno (3)

Podeli sa prijateljima: