Droga za neupućene

Jedna po jedna, mala bela tableta diže raspoloženje. Sve je ludo oko mene. Boje su raznovrsnije nego ikad. Imam osećaj da letim, kao da mogu da dotaknem oblake. Nemam problema, srećan sam. Narednih dana opet nekoliko belih bombonica. Pa šta? To je sada moderno. Volim sve što vole mladi. Zamućuje mi se pogled. Ma, nije mi ništa. Samo sam se jednom onesvestio. Promene u raspoloženju su prouzrokovane stresom. Prijatelji mi se više ne javljaju jer su loši ljudi. Roditelji plaču jer je komšinici uginula mačka. Imam kolutove ispod očiju od nespavanja, puno učim. Bled sam jer se ne sunčam.

Fotografija: Nemanja Radenković

Ne, ovo nije autobiografska priča. Ovo je realna životna priča svake osobe koja konzumira neku vrstu opijata. S obzirom da sam se temom alkoholizma već bavio, došlo je vreme da „povučem crtu“ i krenem dalje.

Znaju li ljudi šta konzumiraju?

Iako isprva služi kao sredstvo za opuštanje, zabavu i promenu rutine, droga nakon određenog vremena počinje da utiče na čoveka. Na njegove psihičke i fiziološke funkcije. Nervoza, adrenalin, nagoni – sve to nenormalno skače i pada, menja se usled korišćenja hemisjkih supstanci. Kao i sve ostalo što nam pruža neku vrstu zadovoljstva, droga takođe prouzrokuje zavisnost, poput heroina ili kokaina, koji najbrže izazivaju zavisnost.

Naglim prekidom upotrebe ovih materija, dolazi do pojave apstinencijske krize. Kada nastupi taj period, osoba koja „krizira“ ne može da kontroliše svoje ponašanje i postupke. Ukoliko svesno odluči da se odrekne droge, taj osećaj biće potpomognut činjenicom da postoji nada za izbavljenjem bez zvanične lekarske pomoći ili terapija. Ako, s druge strane, do krize dođe usled manjka finansijskih sredtava pomoću kojih bi se droga mogla kupiti, onda nastaju ozbilni problemi. Laž, prevara, sitna krađa, veća krađa, mafija, ubistvo. Sve radi ponekog šmrka.

Da li ste znali?

Kokain se često meša sa određenim supstancama koje su takođe opasne po čovekovo zdravlje, kao što su gips, otrovi za insekte, brašno.

Neke droge su ipak legalne. U njih spadaju alkohol, nikotin i razne vrste lekova (za smirenje, spavanje, protiv bolova).

Fotografija: Vuk Lozo (kao i na naslovnici)

Droge se prema dejstvu koje mogu izazvati dele u tri grupe: psihostimulatori, psihodepresori i halucinogeni.

Prema zavisnosti delimo ih na lake i teške, a inače potpadaju u grupu psihoaktivnih droga. Teške droge su vam poznatije pod imenima kokain, heroin i morfijum i lako mogu predoziranjem izazvati smrt. Na zaprepašćenje mnogih, alkohol i duvan takođe spadaju u grupu teških droga i to baš iz razloga što preterano konzumiranje istih može prouzrokovati zavisnost.

Kada su u pitanju lake droge, u njih spadaju LSD, kanabis i druge.

Jedna od opasnijih supstanci koje možete uneti u svoj organizam je Rophynol (drugi nazivi su Rufi i Flunitrazepam), poznatija kao droga za silovanje. Pod tim se podrazumevaju psihoaktivna sredstva koja mogu izazvati smirivanje i pospanost. Dodatno svojstvo ove droge je izazivanje gubitka pamćenja (u periodu koji je sledio nakon konzumacije). Naročito je opasno ako se kombinuju sa alkoholom, jer osim pojačane pospanosti, može doći i do poremećaja disanja, kao i do smrti usled predoziranja.

Alarmantni podaci

Rezultati istraživanja među srednjoškolcima u Valjevu ukazuju da je prosečna starosna dob u kom mladi prvi put probaju marihuanu nepunih 15 godina, a heroin sa 16 godina.

Mladi u Novom Sadu su opkoljeni drogama, što potvrđuje podatak da oko 60% mladih Novosađana uzrasta od 12 do 30 godina u svom neposrednom okruženju ima osobu koja zloupotrebljava drogu.

U Beogradu na svakih 1000 stanovnika živi pet registrovanih narkomana, što iznosi neverovatnu cifru od preko 7500 ljudi koji imaju ovaj problem.

To pokazuje da mladi ljudi u našoj zemlji ne vode previše računa o svom zdravlju, da se lako predaju čarima hedonizma i da lako potpadaju pod tuđ uticaj, po principu “Prvi put gratis, drugi put plati, deseti put prodaj kola da bi sve otplatio” i slično. Naime, nijedna razumna mlada osoba neće primiti poklon koji ga može odvesti u propast. Ne priznajem izgovore poput “Samo sam hteo/la da probam”, “Imam težak život”, “Mnogo je kul, što si takav smarač” i slično. Da li je moguće da su ljudi toliko neosvešćeni pa da ne razmišljaju da je korišćenje droge potencijalno pogubna radnja po njihov život? Pa zar su nas tome naše majke učile?

Možda ču delovati ostrašćeno ili previše subjektivno, ali mi jednostavno nije jasno. Svakodnevno se razne organizacije ili javne ličnosti razmeću brojevima, akcijama i sistemima koji će pomoći u rešavanju ovog problema, a rezultata nigde nema. Muka mi je da više čitam naslove u novinama poput “Ubio se zbog duga narko dilerima” ili “Ubio roditelje jer mu nisu dali pare”.

Nadam se da će ovaj tekst pročitati barem jedna osoba koja je nekada probala neki vid droge i da će staviti prst na čelo i zapitati se šta to ima u glavi što ga je nateralo da konzumira bilo koji vid otrovnih opijata. Nadam se da će uvideti da se svet u šarenim bojama može videti i bez unošenja takvih stvari u organizam.

Fotografija: Vuk Lozo

Narkomanija (ni)je kraj

Kada neko u vašoj okolini počne da koristi drogu, počinje jedan scenario koji je gotovo univerzalan za sve slučajeve. Priča bi otprilike išla ovako:

Da li si u zamračenoj sobi, povučen, obavljaš tajne telefonske razgovore, imaš promene u raspoloženju, česte zdravstvene probleme, preterano si sumnjičav i razdražljiv? Nešto se čudno dešava. Nema ulaska u sobu bez kucanja. Potrebno je vreme da bi se sakrio štek ili bacio špric. Zvoni ti telefon. Ponovo tajni razgovori. Šaputanje. Izlećeš iz kuće. Kuda? Vrata su već zalupljena, bez odgovora. Čudni, novi ljudi počinju da se motaju u tvojoj blizini. Definitivno je neophodna intervencija. Međutim, na samu pomisao ozbiljnog razgovora, kreću tvoje histerične reakcije, nasilje, odbrambeni stav.

Počinju da nestaju stvari iz kuće. Novca nema, ušteđevina za školarinu, letovanje, ratu za automobil. Telefon ti sve češće zvoni, vrata se zalupljuju sve jače. Razgovora više ni nema. Samo čuđenje i svest o problemu. Vide se bledo lice, tamne oči i razbarušena kosa. Gde su oni stari drugovi sa košarkaškog terena? Gde je najbolja drugarica koja je svake poslednje subote u mesecu donosila domaće kolače? Gde su svi nestali? Oni su sigurno krivi. Poricanje.

Svakodnevno kriziranje. Treseš se. Potrebno ti je. Još i još. I još malo. Bilo čega. Uradićeš bilo šta. Bilo šta? To je sve što je trebalo da kažeš. Izvoli. Najzad.

Crna haljina. Crna košulja. Roditelji. Brat najmiliji. Stari drugovi sa košarkaškog terena. Drugarica koja je svake poslednje subote u mesecu donosila domaće kolače. Sad nema nazad. Ipak se nisi izvukao.

Prestanimo da prihvatamo činjenicu da se neko drogira. Ne želim da ovaj scenario proživljavam sa osobom koju poznajem. Stavite prst na čelo i dobro se zapitajte koji su vam životni prioriteti i kako ćete postići dobro raspoloženje. Razmislite dobro pre nego što bude prekasno, jer tada više nećete imati drugu šansu.

Hoćeš drogu? Ne, biram život.